INSPEKCIJA U EU MOŽE KAZNITI KOMPANIJU ČAK IAKO VOZAČ TVRDI DA NE ŽELI NA ODMOR
Povratak vozača nakon dugih perioda na putu postao je jedno od najizazovnijih pitanja sa kojima se suočava transportni sektor danas. Ova složenost proizlazi kako iz logističkih razmatranja, tako i iz pravnih zahteva koje transportne kompanije moraju ispuniti kako bi obezbedile usklađenost sa zakonima, dok istovremeno poštuju prava svojih vozača.
Nezvanično se priznaje da vozači imaju pravo na svoje slobodno vreme i mogu birati gde će ga provesti, bez obaveze da odmor provedu na određenoj lokaciji. Međutim, to ne oslobađa kompanije odgovornosti da organizuju povratak vozača “kući”. Čak i ako vozač iz ličnih razloga odluči da se ne vrati “kući”, kompanija mora pokazati da je raspored rada organizovan na način koji je vozaču omogućio povratak “kući” u skladu sa propisima.
Nadležna regulatorna tela nekih zemalja članica, kao što su Francuska i Belgija, zauzele su strogi stav po ovom pitanju. Oni tvrde da, bez obzira na ličnu odluku vozača, kompanije i dalje imaju obavezu da obezbede povratak vozača “kući” u redovnim intervalima, obično svake četiri nedelje. Neispunjavanje ove obaveze često se sankcioniše tokom drumskih kontrola, gde inspektori često ne prihvataju odbijanje vozača da se vrate “kući”.
Zaključno, iako vozači imaju pravo da iskoriste svoje slobodno vreme i mogu odlučiti da se ne vrate “kući”, od ključne je važnosti da transportne kompanije obezbede da njihovi radni rasporedi u potpunosti budu usklađeni sa zakonskim zahtevima. Ovo zahteva pažljivo planiranje, temeljnu dokumentaciju i striktno pridržavanje propisa, jasno stavljajući do znanja da je svako odbijanje povratka “kući” lična odluka vozača, a ne rezultat loše organizacije kompanije. Pridržavanjem ovih najboljih praksi, kompanije mogu efikasno upravljati povratkom vozača, održavati usklađenost sa propisima i izbeći potencijalne kazne.
SR